Изложба посвећена српском педагогу Сретену Аџићу и његовој кћерци игуманији Ани

2022-03-15  Пише професор: Душко Топаловић уређује: Горан Попов

У петак, 11. марта, у храму Светог Саве у Стокхолму одржана је изложба посвећена познатом српском педагогу Сретену Аџићу (1856-1933) и његовој кћерци игуманији Ани (1900-1975), дугогодишњој настојници манастира Враћевшница у послератном периоду.

Изложбу је организовано Братство Свети Јован док је средства за њену припрему обезбедило Министарство спољних послова Републике Србије које је у току протекле године финансирало 67 сличних пројекта у свим земљама света где живе и раде наши људи. Основни циљ оваквих пројеката јесте јачање националног идентитета и самосвести наших младих нараштаја у дијаспори кроз учење и неговање језика, духовниости, историје, традиције и културних вредности српског народа.

Изложбу је  отворио председник Братства г. Стеван Филиповић након чега је дао реч историчару Душку Топаловићу који је одржао предавање на тему „Студијски боравак Сретена Аџића и Јована Милијевића у Шведској 1898-1899. године”. Наиме, по налогу министра просвете и црквених дела Краљевине Србије Андре Ђорђевића (1897-1900), Аџић и Милијевић су почетком јуна 1898. године допутовали у Уједињено Краљевство Шведске и Норвешке са задатком да проуче школски систем у овој скандинавској земљи за који се сматрало да је један од бољих у тадашњој Европи.

Аџић се у Скандинавији заджао три, а Милијевић 14 месеци. Након повратка у отаџбину Аџић је постављен за управитеља Мушке учитељске школе у Јагодини у чији рад је унео многе педагошке врлине из школаства скандинавских земаља. Јован Милијевић 1870-1933), дугогодишњи учитељ вежбаонице у истој школи, до те мере је био научио шведски језик да је са њега могао директо да преводи. Поред осталих, Милијевић је са шведског превео и у Београду објавио два дечја класика: Дефоов „Ронбизон Крусо“ и Сфифтова „Гуливерова путовања“.

За његово име је везано и увођење фудбала у физичко образовање српске деце. Према сазнањима до којих је дошао историчар Арсен Ђурковић, „фудбал се појавио у Србији 1899. године у Мушкој Јагодинској учитељској школи, а увео га је Јован Милијевић, први школовани учитељ гимнастике, који се за тај позив школовао у Шведској 1898-1899. године“. То су само неке од тековина њихове посете. Изложба је потом представљена у дигиталном облику након чега су посетиоци могли да погледају и њен аналогни пандам који се састојао од 25 изложбених паноа.

О тематској концепцији изложбе и садржају паноа говориле су наставнице српског језика, Марија Маринковић и Слађана Ивковић. За разлику од првог дела изложбе, који је посвећен лику и делу Сретена Аџића, њен други део је посвећен његовој кћерци Надежди, потоњој игуманији Ани. Док је природа Сретена Аџића била сва рационална, природа његове кћери Надежде тежила је нечем узвишенијем и Богу угоднијем. Надежда је од свог оца наследила племените особине између којих су се истицале срдачност, искреност и саосећајност са сваком душом и створом Божијим и служење истини целим бићем.

Наследила је и његове организацијске способности које су биле очигледне у Битољу и Трстенику, где је радила као управница дечијих домова, и у манастиру Враћевшници у коме је била игуманија. Током изложбе прикупљена је завидна сума добротворних прилога која је упућена у манастир Враћевшницу где је у изградњи спомен соба посвећена Сретену Аџићу у којој ће бити похрањена његова писана заоставштина која је сачувана захваљујући бризи и труду игуманије Ане. Тиме ће овај вредан изворни материјал постати доступан ширим научним круговима који се интересују за живот и дело овог великана српске педагошке мисли с краја 19. и почетка 20. века.

Стеван Филиповић, Председник Братства Свети Јован на изложби о Сретену Аџићу је изјавио следеће :

„Свети Јован као Братство које вреднује и живи традиционалне вредности жели да кроз своје програме приближи нашој дијаспори људе који су градили односе између Шведске (са једне) и Србије и Македоније са друге стране – као и какве утицаје је то имало на наше државе. Када се све сагледа, односи држава су у ствари односи које су градили стварни људи, са именом и презименом. Ти односи су много старији него што смо сви претпостављали и дубоко су уткани у чињеницу да су српски и македонски народ поносни део изградње шведског друштва  више од сто година. Сретен Аџић и његов физички али и интелектуални пут у свет нордијске културе, као и вредности које је донео назад у Србију – домаћинство као предмет у школи, правила кошаркашке као и фудбалске игре и тако даље, су један изузетан и инспиративан пример веза народа на које смо сви поносни."

 

Братство Свети Јован се и овим путем захваљује Министарству спољних послова Републике Србије које је својим материјалним средствима подржало одржавање ове културне манифестације и на тај начин омогућило да се оствари још једно лепо и корисно дело.

По завршетку изложбе послужена је пригодна вечера уз чашу изврсног вина Свети Јован које за рачун Братства производи надалеко позната винарија Камник код Скопља.